Manipulacija ličnih podataka Cambridge Analytica jedan je od najpoznatijih slučajeva zloupotrebe podataka u digitalnom dobu. Pokazao je kako informacije prikupljene putem društvenih mreža mogu biti korišćene za profilisanje birača, ciljano političko oglašavanje i pokušaje uticaja na njihove odluke.
U svetu u kojem svaki klik, lajk, komentar i rezultat onlajn kviza ostavljaju digitalni trag, podaci imaju veliku ekonomsku i političku vrednost. Slučaj Cambridge Analytica pokazao je da korisnici često nisu potpuno svesni koliko informacija ostavljaju na internetu, ko može da im pristupi i za koje svrhe mogu biti upotrebljene.
Ovaj slučaj nije važan samo zbog jedne kompanije. On je otvorio širu raspravu o odgovornosti društvenih mreža, transparentnosti algoritama, političkom mikrotargetiranju i zaštiti demokratije u digitalnom okruženju.
Šta je bila Cambridge Analytica?
Cambridge Analytica bila je kompanija koja se bavila analizom podataka, političkim savetovanjem i ciljanim komunikacijama. Osnovana je 2013. godine i bila je povezana sa britanskom grupacijom SCL.
Kompanija je tvrdila da može da kombinuje velike količine podataka, analitičke metode i psihološko profilisanje kako bi političkim kampanjama pomogla da preciznije razumeju birače i oblikuju poruke namenjene određenim grupama.
Takav model zasnivao se na ideji da ljudi ne reaguju jednako na iste političke poruke. Ukoliko organizacija poznaje interesovanja, strahove, stavove i navike pojedinca, može mu prikazati sadržaj koji je prilagođen njegovom psihološkom profilu.
Problem je nastao zbog načina na koji su podaci prikupljani, predstavljani korisnicima i kasnije korišćeni.
Kako su prikupljeni podaci Facebook korisnika?
U centru slučaja nalazila se aplikacija za onlajn test ličnosti pod nazivom „thisisyourdigitallife“, koju je razvio Aleksandr Kogan.
Korisnici koji su pristupili aplikaciji pružili su određene podatke sa svojih Facebook profila. Međutim, tadašnja pravila Facebook platforme omogućavala su aplikaciji da pristupi i pojedinim podacima prijatelja tih korisnika.
To je dovelo do prikupljanja informacija o desetinama miliona ljudi, iako većina njih nikada nije koristila aplikaciju niti je bila neposredno obaveštena da će njihovi podaci biti korišćeni za političko profilisanje.
Američka Federalna trgovinska komisija zaključila je da su Cambridge Analytica, njen bivši direktor i autor aplikacije koristili obmanjujuće postupke za prikupljanje ličnih podataka desetina miliona Facebook korisnika radi profilisanja i ciljanog oglašavanja biračima.
Zašto saglasnost korisnika nije bila odgovarajuća?
Činjenica da je korisnik kliknuo na dugme i prihvatio korišćenje aplikacije ne znači automatski da je dao informisanu saglasnost za svaku kasniju upotrebu podataka.
Korisnici nisu na dovoljno jasan način bili obavešteni:
- koji podaci će biti preuzeti;
- da se mogu prikupljati i podaci njihovih prijatelja;
- kome će podaci biti dostavljeni;
- da mogu biti korišćeni za političko profilisanje;
- koliko dugo će biti čuvani;
- kako će uticati na sadržaj koji im se prikazuje.
Ovaj slučaj pokazuje da saglasnost ne sme biti skrivena iza nejasnih uslova korišćenja. Ona mora biti konkretna, informisana, razumljiva i povezana sa jasno određenom svrhom obrade.
Kako je vršeno psihološko profilisanje birača?
Podaci prikupljeni sa Facebooka korišćeni su za razvijanje modela kojima su korisnici svrstavani u određene psihološke i političke kategorije.
Na osnovu aktivnosti na društvenim mrežama moguće je izvoditi zaključke o interesovanjima, stavovima, ličnosti, političkim preferencijama i temama na koje je osoba posebno osetljiva.
Takvi profili mogu biti korišćeni za prikazivanje različitih poruka različitim biračima. Jedna grupa može dobijati sadržaj usmeren na ekonomiju, druga na bezbednost, a treća poruke osmišljene da izazovu strah, nezadovoljstvo ili nepoverenje.
Britanski organ za zaštitu podataka utvrdio je da su političke organizacije koristile detaljne podatke o onlajn životima građana kako bi ciljale male grupe birača posebnim oglasima.
Manipulacija ličnih podataka Cambridge Analytica i političke kampanje
Cambridge Analytica bila je angažovana u političkim kampanjama u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući kampanju Donalda Trampa 2016. godine.
Kompanija je bila predmet brojnih tvrdnji i istraga u vezi sa referendumom o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Ipak, nije dovoljno precizno tvrditi da je dokazano da je Cambridge Analytica odlučila ishod Brexita ili da je neposredno vodila zvaničnu referendumsku kampanju.
Britanski parlament razmatrao je veze između Cambridge Analytice, SCL-a, kompanije AggregateIQ i pojedinih referendumskih organizacija. Objavljeni materijali ukazali su na kontakte, predloge saradnje i povezane tehnološke sisteme, ali su postojale različite tvrdnje o stvarnom obimu njenog angažovanja.
Važna pouka nije samo pitanje da li je jedna kompanija promenila rezultat izbora. Veći problem je mogućnost da se lični podaci koriste za netransparentno političko profilisanje i prikazivanje individualno prilagođenih poruka koje javnost, drugi birači i nadzorni organi teško mogu da kontrolišu.
Kako je slučaj otkriven?
Slučaj je dobio globalnu pažnju zahvaljujući zviždačima, istraživačkim novinarima i regulatornim istragama.
Posebno značajnu ulogu imao je Christopher Wylie, bivši zaposleni u Cambridge Analytici, koji je javno govorio o načinu prikupljanja i korišćenja podataka.
Nakon objavljivanja informacija usledile su istrage u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim državama. Predstavnici Facebooka pozvani su da objasne kako su aplikacije trećih strana dobile pristup podacima korisnika i zašto zloupotreba nije ranije sprečena.
Mark Zuckerberg svedočio je pred američkim Kongresom, dok su regulatorni organi razmatrali odgovornost Facebooka za način na koji je omogućavao pristup korisničkim podacima.
Američka Federalna trgovinska komisija je 2019. godine sa Facebookom zaključila poravnanje koje je uključivalo kaznu od pet milijardi dolara i nove obaveze u oblasti zaštite privatnosti.
Šta se dogodilo sa Cambridge Analyticom?
Cambridge Analytica je 2018. godine prestala sa radom nakon velikog pritiska javnosti, istraga i gubitka poslovnog poverenja.
Gašenje kompanije nije okončalo pitanja koja je ovaj slučaj otvorio. Modeli masovnog prikupljanja podataka, algoritamskog profilisanja i preciznog ciljanja korisnika nastavili su da se razvijaju.
Zbog toga je slučaj Cambridge Analytica postao simbol problema koji prevazilaze jednu platformu ili jednu političku kampanju.
Koje su glavne pouke slučaja Cambridge Analytica?
Manipulacija ličnih podataka Cambridge Analytica pokazala je da zaštita podataka ne može da se svede na formalno prihvatanje uslova korišćenja.
Korisnici moraju biti jasno informisani
Organizacije moraju razumljivo objasniti koje podatke prikupljaju, u koju svrhu ih koriste i sa kim ih dele.
Informacije ne bi trebalo skrivati u dugačkim i nejasnim pravilima privatnosti.
Podaci ne smeju biti korišćeni za nepoznate svrhe
Podatak prikupljen radi korišćenja kviza ne bi trebalo bez odgovarajućeg pravnog osnova koristiti za političko profilisanje, oglašavanje ili donošenje zaključaka o ličnosti.
Platforme su odgovorne za pristup trećih strana
Društvene mreže i druge platforme moraju nadzirati aplikacije kojima omogućavaju pristup podacima.
Nije dovoljno osloniti se samo na ugovornu zabranu zloupotrebe. Potrebne su tehničke kontrole, revizije i brzo reagovanje kada se uoče nepravilnosti.
Profilisanje može imati ozbiljne posledice
Profilisanje nije samo prikazivanje oglasa za proizvod koji bi korisnik mogao kupiti.
Kada se koristi u politici, zapošljavanju, kreditiranju, osiguranju ili drugim važnim oblastima, može uticati na prava, odluke i ponašanje pojedinaca.
Digitalna pismenost postaje deo zaštite privatnosti
Korisnici bi trebalo da proveravaju kojim aplikacijama daju pristup, koje dozvole prihvataju i koje informacije javno objavljuju.
Ipak, celokupna odgovornost ne može biti prebačena na pojedinca. Organizacije koje odlučuju o obradi podataka imaju obavezu da spreče zloupotrebe.
Cambridge Analytica, GDPR i savremena veštačka inteligencija
Skandal Cambridge Analytica dogodio se neposredno pre početka pune primene GDPR-a u maju 2018. godine.
Njegove posledice doprinele su većem interesovanju javnosti za pitanja zakonitosti obrade, profilisanja, transparentnosti i odgovornosti tehnoloških kompanija.
Danas su ova pitanja još važnija zbog brzog razvoja veštačke inteligencije. AI sistemi mogu analizirati mnogo veće količine podataka, prepoznavati obrasce i donositi zaključke o ljudima koje oni sami nikada nisu neposredno otkrili.
Zbog toga organizacije moraju posebno pažljivo procenjivati:
- poreklo podataka;
- pravni osnov obrade;
- kvalitet i tačnost podataka;
- mogućnost diskriminacije;
- transparentnost algoritama;
- automatizovano donošenje odluka;
- uticaj profilisanja na prava pojedinaca.
Manipulacija ličnih podataka na ICOOLAW 2027
Manipulacija ličnih podataka Cambridge Analytica ostaje važan primer za razumevanje odnosa između tehnologije, privatnosti, političkog oglašavanja i demokratskih procesa.
Na VI Međunarodnom kongresu pravnika – ICOOLAW 2027 govoriće se o zaštiti ličnih podataka, veštačkoj inteligenciji, algoritamskom profilisanju i odgovornosti organizacija koje koriste savremene tehnologije.
Kroz predavanja, panele i praktične diskusije biće razmatrani rizici obrade podataka i mere koje kompanije, institucije, pravnici i DPO službenici treba da primene radi zaštite prava pojedinaca.
Slučaj Cambridge Analytica podseća da podaci nisu samo tehnički resurs. Oni predstavljaju informacije o stvarnim ljudima, njihovim navikama, stavovima i odlukama.
Zbog toga svaki sistem koji prikuplja i analizira lične podatke mora biti zakonit, transparentan, bezbedan i podložan stvarnoj kontroli.
Više informacija o programu i prijavi za ICOOLAW 2027 biće objavljeno na zvaničnoj stranici Kongresa.
